Kazališna revija
← Naslovnica | Kazališna revija autor: Antun Gustav Matoš |
- Prođe doba kad je bila
- Irma prva moda.
- Kad si bez automobila,
- Pješice se hoda
- Kad je žena umjetnica
- Još u floru bila,
- Vuklo je sto konjskih sila
- Iz automobila
- Na menevre se je išlo
- Preko raznih graba
- Okružena sjajnom svitom
- Generalnog štaba.
- Za nedjelju bjaše onaj
- Glavni aboniran,
- Onaj drugi ipak nije
- Bio šikaniran.
- Pravedno da se onda
- Kad se ljubi dvoje,
- Nađe mjesta i za trećeg,
- Ljepše je u troje.
- Dobro je što više imat
- Muškijeh rivala;
- Kod rivala ženskih često
- Zna doć do kravala.
- Kad se nađu gdje na cesti,
- Pada vruća ćuška,
- Vrućoj ćušci odgovara
- Patetična pljuska.
- Samo šteta što te ćuške
- Požalit će obje,
- Jer će Treščec uzet svakoj
- Mnogo kruna globe.
- Rabijatnost ne da samo
- Našoj Irmi mira,
- Boksati u rebra zna i
- Miloglasna Mira!
- Samo šteta, što intendant,
- Abdul Hamid, strog je:
- Ponaša se u teatru
- Ko da Gospod Bog je.
- Jedared je kući došo
- Debeloj po tmici,
- Pa je prste zamazao
- Baš na ključanici.
- Neki glumac (slavni korteš)
- Upotrijebi tmicu
- I na vrata Hamidova
- Metne posjetnicu.
- Osvete su naše niske,
- Ovo nije priča:
- Po mirisu svom se pozna
- Pleme Drmačića.
- Dosadan bi naš teatar
- Bio bez intriga,
- Po teatru stade vonjat
- Naša lijepa knjiga.
- Tako neki Ogrizina,
- Pisac slavan padom,
- Dugo se je obmanjivo
- S intendantskom nadom.
- Klipove pod noge baco
- Vojnoviću on je,
- Pišući da slab je značaj
- I da pravi konj je.
- Bijedni Srđan s intendanta
- Spade na pisara:
- Na pisara što je neka
- Sorta od vratara.
- Freudenreich bje degradiran
- Ne baš za pisara,
- Al je dugo igro rolu
- Pravog konobara.
- Sad se Karlek uvelike
- Bavi svakim lovom,
- Naročito kao lord Grey
- Rako- i ribolovom.
- Zlobni vele da zna kupit
- Rake i da kaže,
- Da je on ih uhvatio,
- Ali fama laže.
- Arnošt opet lakrdijaš,
- Inače briljira
- Kao prvi fahman naš za
- Hvatanje leptira.
- Vavra ima samo jednu
- Umjetničku brigu,
- Jer joj lice u profilu
- Pokazuje figu.
- Ljubavnik bi bio dobar
- Neki mladi Pavić,
- Mokrom krpom da ga nisu
- Užgali po glavić.
- Bojničićev stomak ima
- Sto pedeset kila,
- Pa je dika on na bini
- Prvoga aprila.
- Mihičićka kano Sarah
- Bernard dugo cvjeta:
- Ima joj od dvadesetak
- Do pedeset ljeta.
- Još se bolje od nje drži
- Naša stara Štroci,
- Mogo bi je mladom držat
- Mnogi mladi štrici.
- Teške starosti ne pozna
- Koji ima dara,
- Zato gospa Raić nikad
- Neće biti stara.
- Borštnikova javno piše
- Zaveo me Bela
- Ko da zavest možeš damu
- Koja nije htjela.
- Taj naš Borštnik dobro igra,
- Naglasak mu stranjski,
- Igra mu je vrlo dobra,
- Ali jezik kranjski.
- Novi Fijan nikad neće
- Biti naš Štefanac,
- Štrovitverom ne bi bio
- Da je prefriganac.
- Ne znam čemu Bacha drže
- Tu kod kazališta,
- Već ko poštar nije bio
- Kažu nam za ništa.
- Mala Hržić delikatna,
- Graciozna sva je,
- Kad je vidiš, zaboravljaš
- I udata da je.
- Vušković se svakog ljeta
- Ranžirati mora,
- Ko da nije dobro plaćen
- Ovaj dupin s mora.
- Grdan trbuh da imade
- Jastr-Žebski, žene
- Ne vide, pa kurišu mu
- Žene. Eh — pa bene!
- Sasvim hercig u baletu
- Nekoje su madle,
- Samo Vojačkova ima
- Canštoherske vadle.
- Ali premda čačkalicom
- Gurman zube trijebi,
- S nožicama Vojačkove
- Zuba čačko ne bih.
- Albini se pravi da je
- Prvi kapelmajstor,
- Mada znamo da je šegrt
- Zunin, koj je majstor.
- Ali kod nas avansira
- Samo nesposobnost,
- Nikad se ne protežira
- Značaj i sposobnost.
- Vojnović sa Suncokretom
- Fehtat mora zato,
- Dok se drugim sinekure
- Dijele obilato.
- Kod drama je kuća prazna:
- Vera Violetta!
- Tek s orfejske hrpe treba
- Ukus našeg svijeta.
- Zato dolje taj orfeum
- Vera Violetta,
- Operu i dramu dižmo,
- Dolje opereta!
- Ako napravimo bilans
- Našeg kazališta,
- Naći ćemo tu orfeum,
- Blagajnu i — ništa.
Povratak na vrh stranice. |