Kamo se tko prave da ljubav i nje stril

Kamo se tko prave da ljubav i nje stril autor: Šiško Menčetić

359. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Katarinica.

Kamo se tko prave da ljubav i nje stril
   dostoji sve slave i svake hvale dil?
A toj sve hoće rit, rekući za ljubav,
   človik će pitom prit, pisnivac i gizdav.
   Koli ti je toj malo da biste vi znali
   ki niste ostalo od vještih slišali!
Ter što znam govoru: s njim su sve boljezni
   tko stoji u dvoru od ove ljubezni;
   zašto je čudna stvar, ako smim pravo reć,
   u njoj se nikadar ne more pokoj steć.
Ar kad se prigodi da želi tko ljubav,
   taj miran ne hodi ner tužan i nezdrav:
   tolika jes muka želiti, človječe, -
   mnokrat se od ruka od svojih smrt steče.
Rekoh, reć još uprav, manji trud ne bude
   onomu tko ljubav ku želi dobude,
   od svake nesrjeće er sumnju vazitna,
   toliko još veće što lipšu stvar ima.
Jošte ću ovo rit: lipu rič tko ljubi,
   što mu će na um prit kada ju izgubi?
   ar kada jur dragu izgubi stvar človik,
   sve želi smrt nagu a neće tuzi lik.
Nu stavi svak pamet vrh ove ljubavi,
   je li prî slična klet ner da se proslavi?
   Ovo je nje zakon: početak i srida
   i svrha napokon u nje nî bez vrida.
Ter da nî stvar druga ner služit samo bud',
   dosti bi taj tuga koja mal nije trud;
   pače se govori velik trud da prima
   tko služi i dvori, zač mira ne ima.
Cić togaj, človječe, varuj se ljubavi,
   da ti se ne steče što mal um moj pravi;
   er ti ja ne velju ovo sad iza sna,
   a makar tuj želju život moj da ne zna,
a makar poražen da ne bih ljuveno, -
   zval bih se sad blažen i čestit svršeno.