Kad vidi ovaj vil ucviljen da sam ja

Kad vidi ovaj vil ucviljen da sam ja autor: Šiško Menčetić

296. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Kad vidi ovaj vil ucviljen da sam ja,
   stavi se da mi cvil vesel'jem odslje tja.
   Ne bih ja ispisal ni mogal ktomu rit,
   ni bi mi na misal moglo toj uvik prit,
nisam tej smilosti da vam se spovida
   ke sčekam milosti, da mi cvil izvida.
   Ar kada sve stvori, za svršit vesel'je
   prsi bil' otvori, ke su lik i zel'je,
kojim sam veće rad negoli pjenezu,
   neg da me svega tad biserom povezu.
   Tere ja ne ganu za velik čas mene,
   kad ličcem jur panu na prsi ljuvene,
u kojih mâ mlados oćuti vični vik
   vesel'je i rados i tuzi svako' lik.
   Ter viđu, poznava anđelski nje ures
   i ljepos gizdava er mi lik u njih jes,
ter mnokrat uzbrani vidit ih jur meni,
   neka ih toj hrani, mni, za lik ljuveni
   i za stvar ne inu ner da su od scjene,
   neka im tuj scinu ne zgubi kon mene.
Ter ako misli toj, malo se ne vara,
   zač bih ja život moj tuj da se rad stara,
   i ne bih nikadar mogal rit već dosti,
   da trpi uvik dar taj mojoj mladosti.
Često se ter stvorim zlovoljan kon vile,
   da čestit izdvorim nje prsi pribile,
   od kojih tko slados videći ne prima,
   videći s njih rados gdi sama vazima?