Kad vidi ovaj vil koja je sunačce

Kad vidi ovaj vil koja je sunačce autor: Šiško Menčetić

450. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Kato u stihovima 1-10.

Kad vidi ovaj vil koja je sunačce
   da komu od nje stril izrani srdačce,
anđelskom ljubezni uresi još obraz,
   da s većom boljezni željnomu da poraz,
   ter ktomu vazme moć, a reče još sluzi:
   "Ovi će dan i noć skončat se u tuzi."
Ovo čuh od sluge, a zatim od nje znah,
   od take ter tuge i mene stiže strah.
   Zatoj mi mnozi još "Parja' strah, - sve prave, -
   izdvorit pokli mož nje ličca od slave."
Ter ovo ja velju, pokli mni diku toj:
   ne prid' jo' u želju, - more strt život moj!
   Da bi me satrla! nu je zlo život zal;
   tko želi nje grla, on ima vas pakal.
Tko ljepos nje žele, mnozih sam vidil ja,
   smrti se vesele, a tire život tja;
   zašto im da poraz, a pak lik zabrani,
   zač za me svoj obraz i ličce još hrani.
Ter ako uzmože ovako bit, velju,
   dovijeka, moj Bože, da t' ino ne želju;
   er kada ja stečem u družbu nje mlados,
   iz glasa tuj rečem: ovo je sva slados.
Zač bi me u raju scinil svak, dim uprav,
   da vidi gdi traju u milos i ljubav.