Kad godi, dim uprav, dođe mi na pamet

Kad godi, dim uprav, dođe mi na pamet autor: Šiško Menčetić

502. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. U sedmom stihu je istahti možda grješkom mjesto istahni.

Kad godi, dim uprav, dođe mi na pamet,
   Izuse, tva ljubav, ostanem kako spet;
   ostanem vas uzet, ostanem smamljen vas,
   misleći ti propet kako se da za nas.
Zatoj te hip i čas molju ja, dan i noć,
   učini da moj glas prida te bude doć,
   ter mi daj tvoja moć istahti oni plam
   ki čini tebe oć nebeski dvor i kram.
A toj ti hoti sam patit zlo ter umrit,
   neka daš život nam i način k tebi prit.
   Što ću toj zvat i rit ner ljubav, Bože moj?
   kom učin' da gorit budu ja, sluga tvoj;
da za te dam onoj što ti da za mene, -
   što nego život svoj u muke svršene?
   od kojih spomene sve čine, dim uprav,
   život moj da vene, želeći tvu ljubav.