Kad život moj pođe na službu ljuvenu

Kad život moj pođe na službu ljuvenu autor: Šiško Menčetić

24. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Kad život moj pođe na službu ljuvenu
   od ove gospođe, srdce mi povenu,
   želeći nje diku, kojojzi u vas svit
   ne nađoh priliku, jakino rusi cvit;
ter stavih svu kripos i pamet, želeće
   kako bih nje lipos udvoril ja veće.
   I začuh da vira nada sve jur slavi
   želin'je tko tira od ove ljubavi;
zato joj pravedno u viri poslužih,
   ter s virom zajedno i pravdu sadružih.
   Nu viđu, pomože svakomu virnu bit,
   a mene, moj Bože, vira će pogubit;
jer što se zarekoh, ono ja sve slidim,
   ter smrtni trud stekoh gdi hari ne vidim.
   Pravednaj zač viri anđelski nje ures
   po tegu ne miri, koja svît vrijedna jes;
ter obraz i kosi nje lipos gizdava
   od mene ponosi, neka me skončava,
   neka me rasuzi, neka me rascvilja,
   neka me u tuzi [s] životom razdilja.
Koji čtiš znati mož česa dilj toj tvori
   neg da me većma još u željah izmori,
   i da jad vrh mene umnaža svaki dan,
   od koga spomene odbiše meni san.
Vaze se moj pokoj, vaze se mir meni,
   ter skonča život moj u tuzi ljuveni;
   ovo ja umiru, ovo ja smrt prosim
   za pravdu i viru gospoji ku nosim.