Judita (Šarić)/Glava 6.

¹ Kad su oni bili izgovorili, razgnjevi se Holoferne veoma i reče Ahioru:

² »Ti si nam prorekao, da narod Izraelov brani Bog njegov. Zato ću ja tebi pokazati, da nema drugoga boga osim Nabuhodonozora.

³ Kad im sve pobijemo kao jednoga čovjeka, tada ćeš i ti s njima pasti od mača asirskoga, i sav će Izrael propasti s tobom.

⁴ Uvjerit ćeš se, da je Nabuhodonozor gospodar svega svijeta. Tada će mač vojnika mojih probosti grudi tvoje. Proboden ležat ćeš među ranjenicima Izraelovim i ne ćeš više dahnuti, dok se ne istrijebiš s njima.

⁵ Ali ako držiš svoje proroštvo istinitim, onda ne trebaš biti snužden. Pusti da iščezne bljedoća, koja ti pokriva lice, ako misliš, da se ne mogu ispuniti ove riječi moje!

⁶ A neka znaš, da ćeš istu sudbinu pretrpjeti zajedno s njima! Zato ćeš od ovoga časa biti drug njihovu narodu i, kad oni pretrpe zasluženu kaznu od mača mojega, i tebe će zajedno s njima stignuti osveta.«

⁷ Nato zapovjedi Holoferne slugama svojim, da uhvate Ahiora i da ga odvedu u Betuliju i predadu u ruke sinovima Izraelovim.

⁸ Sluge Holofernove uhvatiše ga i otidoše s njim preko ravnice. Kad se primakoše gorama, izađoše proti njima praćari.

⁹ A oni zakrenuvši od obronka gorskoga svezaše Ahioru ruke i noge za drvo. Tako ga svezana konopcima ostaviše njegovoj sudbini i povratiše se gospodaru svojemu.

¹⁰ Sinovi Izraelovi siđoše iz Betulije i dođoše k njemu. Oni ga odvezaše i odvedoše ga u Betuliju. Tada ga postaviše usred naroda i upitaše ga, zašto li su ga bili Asirci ostavili svezana.

¹¹ U one dane bili su ondje glavari Ozija, sin Mihin od plemena Simeonova, i Harmi, koji se je zvao i Gotoniel.

¹² Tako među starješinama i pred svim narodom ispripovjedi Ahior sve, što je bio odgovorio na pitanje Holofernovo, kako ga je zato htio narod Holofernov pogubiti,

¹³ I kako se sam Holoferne razgnjevio i zapovjedio, da ga zato predadu Izraelcima, pa će onda, kad pobijedi sinove Izraelove, narediti, da se uz svakojake muke smakne i Ahior, jer je ustvrdio, da je Bog nebeski branitelj njihov.

¹⁴ Kad je bio to sve ispripovjedio Ahior, pade sav narod ničice, da se pokloni Gospodu, i uz sveopće jaukanje i plakanje prinese jednodušno svoje molitve pred Gospoda

¹⁵ I reče: »Gospode, Bože neba i zemlje, pogledaj oholost njihovu i vidi poniženje naše! Obazri se milostivo na sveti svoj narod i pokaži, da ne ostavljaš onih, koji se ufaju u tebe, i da ponizuješ one koji se uzdaju u same sebe i hvale se snagom svojom!«

¹⁶ Kad su se bili isplakali i čitav se dan molili, stadoše tješiti Ahiora

¹⁷ I rekoše: »Bog otaca naših, čiju si moć slavio, dat će da vidiš propast njihovu.

¹⁸ A kad Gospod, Bog naš, udijeli stim slobodu slugama svojim, onda neka Bog naš, koji stanuje u sredini našoj, bude i tvoj Bog, i ti ćeš sa svima svojima stanovati kod nas, ako ti bude volja.«

¹⁹ Kad se je svršilo vijeće, uze ga Ozija u kuću svoju i ugotovi mu u čast veliku večeru.

²⁰ Pozva na nju sve starješine. Svi se okrijepiše nakon svršena posta.

²¹ Tada opet sazvaše sav narod i molili su se svu noć u zbornici i vapili su Bogu Izraelovu za pomoć.

← Glava 5.

Judita (Šarić)

Glava 7. →