Job promatra svoju sadašnjost

Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Job promatra svoju sadašnjost

Job promatra svoju sadašnjost

30 1 A sada, ja sam izrugan od

kojima se ja ne bih udostojio očeve

staviti među pse svojeg stada.

2 Što bih ja učinio s naporima ruku

Sva njihova krjepost bijaše propala.

3 Sasušeni bijedom i gla? u,

oni glo? u stepu,

turobnu i ogromnu pustinju.

4 Oni skupljaju divlju lobodu1 po

šikarama,

oni za kruh imaju žutikovinu.

5 Protjerani iz društva ljudskog

koji ih hajkaju kao lopove,

6 oni stanuju po rubovima provalija,

u jazbinama u zemlji i u spiljama.

7 Oni riču po žbunju

i skupljaju pod trnjem.

8 sinovi besramlja, sinovi čovjeka

bez imena, protjerani iz zavičaja

udarcima batine.

9 A sada ja služim njihovoj pjesmi,

evo me postalim njihovom basnom.

10 Oni me imaju za užas, i udaljuju se.

Ne sustežući se pljuju mi u lice.

11 Pošto je Bog odapeo moj luk i

porazio me,

oni gube svako ustručavanje u

12 Oni mi vrve s desna,

daju mi lizati nogu,

oni si utiru jedan prilaz sve do

mene za uništiti me.

13 Oni mi presijecaju uzmak,

i užurbavaju se oko mog rušenja,

a ni pomoć ne trebaju.

14 Oni pritječu kroz brešu2,

oni se tiskaju pod ruševinama.

15 Užas juriša protiv mene.

U udaru vjetra, on progoni moje

Moje blagostanje je nestalo kao

16 A sada život istječe iz mene,

dani muke mene stežu.

17 Noć probija moje kosti i raščetvoruje

me;

ni moji živci nemaju predaha.

18 Pod njegovom silovitošću, moja se odjeća otrcala,

kao ovratnik moje tunike on

me stišće.

19 On me baca u blato.

Evo me postalog prašinom i pepelom.

20 Ja urlam prema tebi, a ti mi ne

odgovaraš.

Ja se nalazim pred tobom, i tvoj me

pogled probija.

21 Ti si se pretvorio u krvnika

mog,

i svojom me pesnicom mučiš.

22 Odnosiš me na konjima vjetra

i obaraš me pod olujom.

23 Ja znam ovo: ti me odnosiš smrti,

na sastanak svih živih.

24 Ali, ništa ne vrijedi zazivati

kad on ispruži ruku svoju,

čak i da njegovi bičevi njima

čupaju krike.

25 Ipak, nisam li ja nikako plakao

s onima koji imaju mučan život?

Moje srce nije li se stezalo

pri pogledu na siromaha?

26 I kad se ja nadah sreći,

to je nesreća bila koja je nadolazila.

Ja se nadah svjetlosti®

sjena je došla.

27 Moja utroba ne prestaje vreti,

dani muke su došli

k meni.

28 Ja hodam preplanuo, ali ne suncem.

U punom jeku sabora, ja ustajem i

29 Ja sam ušao u red šakala

i u pobratimstvo sovuljaga1.

30 Moja koža tamni i pada

koje kosti gore i suše se.

31 Moja se harfa usklađuje sa

žalopojkom, a moja frula s glasom