Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar
Jakovljev san

10 Jakov iziđe iz Ber-Šebe i pođe za Haran1. 11 Zateče ga zalazak sunca na jednom mjestu i on tu provede noć. Uze jedan kamen s tog mjesta, načini uzglavlje i leže na tom mjestu. 12 Usni jedan san: na zemlji biše podignute ljestve2 čije sljeme dodirivaše nebo; *anđeli Božji tuda uspinjahu se i silažahu. 13 Pojavi se GOSPOD pred njim i reče mu: » Ja sam GOSPOD, Bog Abrahama, tvojeg oca i Boga Izaka. Zemlju na kojoj spavaš, dat ću tebi i tvojem potomstvu. 14 Tvoje će potomstvo biti jednako prašini zemaljskoj. Rasut ćeš se na zapad, na istok, na sjever i na jug; u tebi i u potomstvu tvojem bit će blagoslovljene sve obitelji zemaljske. 15 Vidi ! Ja sam s tobom i ja ću te čuvati posvuda gdje ćeš ići i učinit ću da se vratiš prema toj zemlji jer te ja nikad napustiti Noinih sve dok ne budem ispunio sve što sam ti rekao.« 16 Jakov se probudi iz svog sna i uskliknu: » Uistinu, to je GOSPOD koji je ovdje, a ja nisam znao to! « 17 On se uplaši i uskliknu: » Kako je ovo mjesto strašno! To je sama kuća Boga, to su vrata neba. « 18 Jakov se diže u rano jutro, uze kamen od kojeg je načinio uzglavlje, diže ga kao stelu1 i posu ulje na njeno sljeme. 19 On nazva to mjesto Bethel2 - tj. Kuća Božja - ali otprije se to mjesto zvaše Luz. 20 Potom Jakov načini zavjet :»Ako je Bog sa mnom i ako me čuva na putovanju koje provodim, ako mi da kruha za jesti, 21 ako se ja vratim živ i zdrav u kuću svojeg oca - GOSPOD - će postati moj Bog - 22 ovaj kamen koji sam uspravio kao stelu bit će kuća Božja i, od sveg što ćeš mi dati ja ću ti računati dîm3. «