Izaija (Šarić)/Glava 58.
| Izaija (Šarić) |
1 Viči iz puna grla, ne susteži se, podigni glas svoj kao truba! Objavi narodu mojemu grijeh njegov, kući Jakovljevoj opačine njezine!
2 Pitaju me dan na dan i rado bi htjeli doznati putove moje. Kao narod, koji čini pravednost i ne odmiče se od pravde Boga svojega, tako oni traže od mene sudove pravedne, navaljuju na objavljenje Božje.
3 Zašto postimo, a ti to ne vidiš, trapimo se, a ti na to ne paziš? Eto, u dan, kad postite, idete za poslovima svojim i radite sav rad svoj.
4 Eto, postite, da se svađate i tučete, da udarate šakom opakom. Nemojte dalje tako postiti kao sada, da se čuje glas vaš u visini nebeskoj!
5 Zar je to post, koji mi je po volji, dan, kada se trapi čovjek? Da objesi glavu svoju kao sita i da stere poda se vreću i pepeo? Zar ćeš to zvati postom i danom ugodnim Gospodu?
6 Nije li ovo post, što ga volim: da razvežeš sveze nepravedne, da razdriješiš remene ropstva, da pustiš na slobodu zarobljenike i izlomiš svaki jaram?
7 Nije li u tom, da prelamaš kruh svoj gladnome i primaš u kuću svoju bijedne beskućnike? Kad vidiš koga napola gola, imaš ga zaodjeti i ne ukloniti se svojemu rodu po krvi.
8 Tada zasja svjetlo tvoje kao zora, zdravlje tvoje brzo procvate, opravdanje tvoje ide pred tobom, sjaj Gospodnji zapleće je tvoje.
9 Ako tada zovneš, daje ti odgovor Gospod. Ako vikneš za pomoć, on će reći: 'Evo me'. Ako izbaciš iz svoje sredine jaran, pružanje prsta i prijevarno govorenje
10 l gladnome ponudiš, što rado imaš, i nasitiš nevoljnika, onda zasja svjetlo tvoje u tami, i mlak će tvoj biti jasan kao podne.
11 Vazda će te voditi Gospod, pa i u suši dušu će ti krijepiti. Kosti tvoje on jači, i ti si kao vrt dobro zaliven, kao izvor, kojemu voda ne presuši nikada.
12 Prastare ruševine sazidaju tvoji, temelje prošlih pokoljenja opet ti podižeš. Prozvat će te zidarom pukotina, popraviteljem ulica za naselje.
13 Ako nogu svoju u subotu ustaviš, tako da na sveti dan moj ne obavljaš svojih poslova i subotu prozoveš milinom, a sveti dan Gospodnji poštovanja dostojnim i stim ga slaviš, da na njemu ne činiš svojih putova i ne obavljaš svojih poslova i ne govoriš za svoje stvari:
14 Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i ja ću te izvesti na visine zemaljske i dat ću ti da uživaš baštinu svojega oca Jakova; jer su to obećala usta Gospodnja."
| Izaija (Šarić) |