Izaija (Šarić)/Glava 2.
← Glava 1.
|
Izaija (Šarić) |
Glava 3. →
|
1 Objava, koju je primio Izaija, sin Amosov, o Judi i Jerusalemu.
2 Na svršetku dana dogodit će se, da bude utvrđena gora s kućom Gospodnjom kao glavica gorama, uzvišena iznad visina.
3 Tada će grnuti k njoj svi koliki narodi. Mnogi će narodi ići tamo i govoriti: "Dođite da idemo na goru Gospodnju, u kuću Boga Jakovljeva! Neka nas on ući svojim putovima! Mi hoćemo hoditi stazama njegovim, jer nauka izlazi sa Siona i riječ Gospodnja od Jerusalema.
4 On sudi među narodima, govori pravicu mnogim narodima. Oni raskivaju mačeve svoje za raonike, koplja svoja za srpove. Više ne diže mač narod proti narodu i više se ne uči ratu.
5 Dakle, kućo Jakovljeva, zaputimo u svjetlosti Gospodnjoj!
6 Ali si odbacio narod svoj, kuću Jakovljevu; jer su puni vračara s Istoka, gatalaca kao Filistejci. Idu ruku u ruku s tuđincima.
7 Puna je zemlja njihova srebra i zlata i nema broja blagu njihovu; puna je zemlja njihova konja i nema broja kolima njihovim.
8 Puna je zemlja njihova idola i klanjaju se djelu ruku svojih, što ga načiniše prsti njihovi.
9 Pregiblje se čovjek, poništava se muž; nećeš im oprostiti.
10 Zavuci se u pećine kamene, skrij se u prah, pred strahovitim pogledom Gospodnjim, pred uzvišenim veličanstvom njegovim!
11 Prignut će se uznositost ljudi, poništit će se oholost muževa. Samo je Gospod uzvišen u onaj dan.
12 Jer će dan suda Gospod nad vojskama održati nad svim, što je oholo i uznosito, i nad svim, što se podiže, da se to poništi,
13 Nad svim cedrima Libanona, visokim, ponositim, i nad svim hrastovima od Bašana,
14 Nad svim gorama visokim i nad svim humovima izdignutim,
15 Nad svakom kulom visokom i svakim zidom utvrđenim,
16 Nad svim lađama taršiškim i nad svakim brodom dragocjenim.
17 Prignut će se uznositost ljudi, poništit će se oholost muževa. Samo je Gospod uzvišen u onaj dan.
18 Iščeznut će svi idoli.
19 Zavlačit će se ljudi u pećine kamene, u rupe zemaljske pred strahovitim pogledom Gospodnjim, pred uzvišenim veličanstvom njegovim, kad ustane da zemlju prepadne.
20 U onaj će dan čovjek idole svoje iz srebra i zlata, što ih načinio sebi, da im se klanja, pobacati krticama i slijepim mišima.
21 Da se zavuče u rasjekline kamene, u pukotine gorske pred strahovitim pogledom Gospodnjim, pred uzvišenim veličanstvom njegovim, kad ustane da zemlju prepadne.
22 Zato se prođite ljudi, kojima kroz nos ide dah životni! Kako ih treba malo cijeniti!
← Glava 1.
|
Izaija (Šarić) |
Glava 3. →
|