Hvalila se žuta dunja na moru

Hvalila se žuta dunja na moru autor: nepoznat

Erlangenski rukopis, zapis br. 7, iz oko 1720.

Hvalila se žuta dunja na moru:
"Od men' nema ništa ljepše na sv'jetu."
To začula zelenika jabuka.
Al govori zelenika jabuka:
"Mala t' fala, žuta dunja na moru,
od men' nema ništa ljepše na sv'jetu."
To začula b'jela loza vinova,
govorila b'jela loza vinova:
"Mala t' fala, zeleniko jabuko,
od men' nema ništa ljepše na sv'jetu."
To začula nekošena livada.
Govorila nekošena livada:
"Mala t' fala, b'jela loza vinova,
od men' nema ništa ljepše na sv'jetu."
To začuo dobar konjic nejahan.
Govorio dobar konjic nejahan:
"Mala t' fala, nekošena livada,
od men' nema ništa ljepše na sv'jetu."
To začula neljubljena djevojka.
Govorila neljubljena djevojka:
"Mala t' hvala, dobar konjic nejahan,
od men' nema ništa ljepše na sv'jetu."
To začuo dobar junak neženjen.
Govorio dobar junak neženjen:
"Počekaj me, neljubljena djevojko!"
Pak otide dobar junak neženjen,
potrgao žutu dunju na moru,
i uzeo zeleniku jabuku,
i pobrao b'jelu lozu vinovu,
pokosio nekošenu livadu,
uzjahao nejahana konjica,
obljubio neljubljenu djevojku.