Rad bih, Phili draga, s tobom progovoril,
srca moga ranu otajnu otvoril,
al Cupido zmožni, ta mi pripovida,
pod zgubljenje glave mučat zapovida.
Ah, tyrannus jedni, pripovid nemila,
more l' bit na svitu krivičnija sila
neg da ni slobodno splakat žalostnomu
niti ranu svoju vračit betežnomu?
Al kad meni tužnom je tako odlučeno,
muke ni trplenje stužit dopušćeno,
ada jezik moći ni smit prekršiti,
neg vi, oči moje, znajte govoriti.
