|
|
Gizdava t' jur nika vidih da gre vila
autor: Džore Držić
|
|
Gizdava t' jur nika vidih da gre vila
s kom ures i dika slavno t' se združila;
i rekoh sam sebi: zač nju svi ne slave,
tač na svit prî ne bi vila bez zabave.
Ovuj nam Bog izda, da svit njom napuni5
lipostju od gizda, kom ju vrh svih kruni.
Rekal bih: ona je danici luk dala
i zviri striljaje po lugu vladala;
er se svak na svitu, gdi ona gre, čudi
da stavši na cvitu cvitku ne naudi.10
Togaj cić svak pravi: ona je od vila
tanac u dubravi s vilami svodila;
ajli je, svi sumnje; isplila s jezerom,
pridrago kamen'je u kom vri s biserom.
Ja dim da pod gorom nikla je iz cvitja,15
u vrime jur zorom lipoga prolitja;
ar mi svak toj veli da cvitje takmiti
velmi se veseli i vince još viti.
Ajli je sletila iz kola sončana,
da svit zna ka vila od sunca bi dana.20
Ar kej su sve bile na saj svit mudrosti,
jur se su skupile s nje umom zadosti,
neka se ne snizi izvrsna nje gizda
ku Višnji uzvisi vrh tretjih jur zvizda.
Dil togaj sva ina svaki nas ostavi,25
taj vila jedina da se vrh svih slavi.
|
|
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, JAZU, Zagreb 1965., str. 15
