Sad ću eha opitati
je l' mi kada još ufati
bit povoljan dragoj ljubi,
dobit najam vernoj službi.
Ar s čim veće vilu prosim
ter iz prava srca molim
mojim tugam polahčanje,
vnogim suzam smilovanje,
na to ona odgovara
da i sada ne spoznava
takvu tugu i trpljenje
nit rizično moj' življenje.
Ako hoću protužiti,
žalost moju zgovoriti,
koti kača biva jadna
ter me želi izkončana.
A ni moći pak z mučenjem
nit od srca s poželjenjem
umehčati tvrdokornost,
zadobiti nje ljubeznost.
Ada vidim izdvojeno,
meni tužnom odsujeno
prez milošće doživiti,
u plamenu izgoriti.
Al se eho oglašuje,
zaistinu nazvistuje:
misal tvoju ne razdruži,
bit će, muči, verno služi.
Veru imat ćeš z mučenjem,
najam dobit ćeš služenjem;
naj ti ne bu va tom dvojba,
prijetna je tiha moljba.