Dubravka/Činjenje prvo/Skazanje drugo
| Dubravka — Činjenje drugo/Skazanje drugo autor: Ivan Gundulić |
RADMIO I RIBAR
RIBAR
Čestiti pastiru, ti pievat podrani,
er vodiš u miru pokojan tvoje dni;
ufanja, jaoh, a ma nesreća ne stieče
pobieguć' iz doma, tukuć' se daleče.
RADMIO
Ko god si, ne cvieli ni tvojiem nesrećam
kobi dan veseli ki 'e srećan svima nam!
Općena sloboda, vrh svega najdraža,
koju nam bog poda naš pokoj uzmnaža.
Nu ako si ti ribar, ko kaže vas čin tvoj,
koja ti čini stvar k Dubravi doć' ovoj?
RIBAR
Za shranit' staros' mu i odahnut' bez sile
u gniezdu slatkomu slobode primile.
Primorja naša sva u ništa sila zbi:
Dubrava sama ova vlada se po sebi.
Po njih svieh srdita zvier trči i rži,
i grabi i hita i v noktieh sve drži.
Ovdi čut' zle zvieri ni inoga glasa ni
neg' što sam žuberi tih slavic na grani.
Tvrda u nas nie kuća da od sile prihude
bludnika goruća ocu kćer sabljude.
Ovdi nie sirote ku sila potište,
ni se boji sramote ko ju sam ne ište.
Toliko 'e vladanje silno u nas, da se ti,
žena, dieca, imanje ne možeš tvoj rieti.
V miesti je ovemu slobode čestit dar:
svak sebi i svemu svomu je gospodar.
Razlog, pravda i miera svemu je zlato u nas,
prodava na nj viera, život se, duša i čas';
duša i čas' ovuda ne ide za platom,
ni miere u suda pritežu pod zlatom.
Stvari u nas tej nie kom voljan mož' se čut';
kupovat' triebi je, ako hoć' odahnut'.
Vrsta ovdi svakoja u časnoj zabavi
sred mirna pokoja veselo boravi.
Tiem teško nam svime i lele vrh svega
pod jarmom teškime gospostva tudźega,
a blago sviem vami ki ončas s poroda
slobodni i sami sebi ste gospoda.
Da uzdrži višnja vlas' v bitju vas tomu,
a tko ište zlo na vas zlo naš'o na domu!
RADMIO
Ti si doć' mudro obr'o, priatelju, pod sieni
od mjesta gdi dobro gosti su primljeni;
jer odkad' najprie niče ova Dubrava,
i odkad' se obstrie slobodniem plotom sva,
viera u njoj krepak stan i nadźe i steče,
s kom je svak slobodan od sile najpreče.
Tim, goste, kad sreća donie te priatelja
u ovi dan najveća kad nam su veselja,
pastieri kad hode u skupu općenu
prislatke slobode slaviti spomenu,
najliepši kad pastir s najliepšom od vila
združi se i na pir družba im gre mila,
tanci se hitaju i poju tuj piesni
i igre igraju razlike s ljuvezni,-
tim slid' me, priatelju, er bih ja uzeo
v općenu veselju da s' i ti veseo.
RIBAR
Vieran drug bi'ću tvoj, jeda i ja mom' trudu
drag pokoj u vašoj slobodi nać' budu.
O Dubravo, slavna svima
u uresu slobodnomu,
liepa ti si mojiem očima,
draga ti si srcu momu.
U veseloj ovoj sieni
od čestitih tvojih grana
provesti je milo meni
dio najdraži mojieh dana.
Tim raspinam mreže moje,
i u zaviet viešam vrše
na zeleno dubje tvoje,
po kom blazi vietri prše.