Državni ustav za Carevinu Austrijansku (1849.)
| Carski patent od 4. ožujka 1849, sadèržavajući dèržavni ustav za carevinu austriansku autor: Ministar-predsjednik Felix princ zu Schwarzenberg, Karl Friedrich von Kübeck i ministar unutarnjih poslova grof Franz Seraph von Stadion; Ministarska konferencija uz sankciju Njegova Veličanstva cesara i kralja Franje Josipa I. |
|
Carski patent od 4. ožujka 1849, sadèržavajući dèržavni ustav za carevinu austriansku, objavljen u "Zemaljsko-zakonskomu i vladnomu listu za krunovinu Hèrvatsku i Slavoniu, komad I., izdan i razposlan 24. kolovoza 1850." i u "Novinama dalmatinsko-hervatsko-slavonskima, br. 30, 10. ožujka 1849.)" |
§ 1. Carevina austrianska sastoji se iz slědećih krunskih zemaljah.
Nadvojvodine austrianske nad i pod Ennsom, vojvodine Salzburga, vojvodine štajerske, kraljevine ilirske, na koju spadaju vojvodina koruška, vojvodina kranjska, poknežena grofia gorička i gradiška, markgrofia istrianska i grad Tèrst sa kotarom, poknežene grofie Tirola i Vorarlberga, kraljevine česke, markgrofie moravske, vojvodine gornjo- i dolnjo-slezke, kraljevine galičke i vladimirske s vojvodinami osvěćimskom i zatorskom i s velikom vojvodinom krakovskom, vojvodine bukovinske, kraljevinah Dalmacie, Hèrvatske i Slavonie s hèrvatskim primorjem, gradom Rěkom i njezinim kotarom, kraljevine ugarske, velike kneževine erdeljske zajedno sa Sachsenlandom i pridruženimi opet županijami krasnom, srěd-solnočkom i zarandskom, zatim s okružjem kövarskim i gradom Zilahom, vojničke krajine i kraljevine lombardo-mletačke.
§ 2. Ove krunske zemlje čine slobodnu, samostalnu, nerazdělivu i nerazdruživu ustavnu austriansku naslědnu monarkiu.
§ 3. Beč je glavni grad carevine i stolica dèržavne vlasti (Reichsgewalt).
§ 4. Pojedinim krunskim zemljam osigurava se samostalnost u onih granicah, koje ovaj dèržavni ustav opreděljuje.
§ 5. Sva su plemena ravnopravna, i svako pleme ima nepovrědivo pravo na čuvanje i njegovanje svoje narodnosti i jezika.
§ 6. Granice dèržave i pojedinih krunskih zemaljah mogu se samo zakonom proměniti.
§ 7. Čitava je dèržava samo kao jedan kotar u obziru mitnicah i tèrgovine. Medjusobne mitnice (Binnenzölle) da se ne uvode ni pod kojim naslovom, a gdě takve obstoje izmedju pojedinih krajevah dèržave, da se ukinu što prie; izlučenje pojedinih městah ili krajevah iz mitničkog kotara (Zollgebieth) i priklopljenje tudjih krajevah mitničkom kotaru pridèržava si dèržavna vlast.
§ 8. Gèrbovi i boje carevine i pojedinih krunskih zemaljah zadèržat će se.
§ 9. Krunu dèržavnu i svake pojedine krunske zemlje naslědi polag pragmatičke sanctie i austrianskoga domaćeg reda kuća habsbursko-lothrinska.
§ 10. Naredbe domaćih zakonah o punolětnosti naslědnika prestola i o naměštenju tutorstva ili regentie valjaju i nadalje.
§ 11. Car će svomu dosadašnjemu naslovu dodati i naslov velikog vojvode krakovskog i vojvode bukovinskog.
§ 12. Car će biti krunjen kao car austrianski. Osobiti statut oprědelit će ovo potanko.
§ 13. Car se zaklinje kod krunjenja na ustav, a zakletvu ovu će polažiti i njegovi naslědnici kod krunjenja, a regent kad nastupi regentiu.
§ 14. Car je posvetjen, nepovrědiv i neodgovoran.
§ 15. Car zapověda ukupnoj vojničkoj sili ili sám glavom ili po svojih vojvodah.
§ 16. Car odlučuje rat i mir.
§ 17. Car prima i oprema poslanike i sklapa ugovore s tudjimi vlastmi. Na one naredbe ovakvih ugovorah, koje nametju dèržavi nove terete, trěba da sabor privoli.
§ 18. Car proglašuje zakone i izdaje dotične naredbe. Svaku naredbu trěba da protubilježi odgovorni ministar.
§ 19. Car imenuje i odpušta ministre, postavlja činovnike u svih strukah dèržavne službe i poděluje plemenštinu, redove i odlike.
§ 20. U čitavoj dèržavi sudi se u carevo ime.
§ 21. Caru pripada pravo pomilovanja, umaljenja kazni i amnestie, izim osobitih naredbah glede ministrah.
§ 22. Pravo kovanja novacah izvèršivat će se u ime cara.
§ 23. Za sve narode dèržave ima samo jedno obćenito austriansko pravo dèržavljanstva. Dèržavni će zakon opreděliti, pod kojimi će se uvěti pravo steći, izvèršivati i izgubiti austriansko pravo dèržavljanstva.
§ 24. U nijednoj krunskoj zemlji da nebude razlike izmedju njezinih i druge koje krunske zemlje stanovnikah u gradjanskom ili karnom pravu, u sudbenom postupanju i u porězanju obćinskih teretah. Zakonite odsude sudištah svake austrianske krunske zemlje jednako valjaju i imaju se izvèršiti u svakoj zemlji.
§ 25. Pravo seobe u granicah dèržave neograničuje se ničim. Slobodu izseljenja ograničuje od strane dèržave samo dužnost vojničtva.
§ 26. Svake vèrsti nevoljničtvo, svaka podložnička ili kmetinska sveza ukida se za vavěk. Svaki rob stupiv na austriansku zemlju ili na austrianski brod postaje slobodan.
§ 27. Svi su austrianski dèržavljani jednaki pred zakonom jednaki i podpadaju pod isti osobni sud.
§ 28. Javne časti i dèržavne službe može svatko sposoban obnašati.
§ 29. Imetak stoji pod zaštitom dèržave; samo radi javnoga dobra može se u smislu zakonah uz nagradu ograničiti ili oduzeti.
§ 30. Svaki austrianski dèržavljanin može si nabaviti svake vèrsti negibiva imetka u svakoj strani dèržave i može izvèršavati svaki zakonom dopušteni zanat. (Erwerbszweig).
§ 31. Seobu imetka u granicah dèržave neograničuje ništa. Od imetka odlazećeg u tudjinu da se ište polazina (Abfahrtsgeld) samo u slučaju uzajamnosti.
§ 32. Svaka dužnost ili daća, koja leži na negibivom imetku radi podložničtva ili kmetinstva ili radi razděljenoga imetka, može se odkupiti, u buduće pako nesmě se kod děljenja imanja negibivomu imanju nametnuti daća neodkupna.
§ 33. Obćini se osiguravaju kao temeljna prava:
a) izbor zastupnikah; b) primanje novih članovah u obćinu; c) samostalno upravljanje njezinih poslovah; d) objavljenje njezinih računa u obće; e) javnost věćanja njezinih zastupnikah.
Obširnie se razlažu ova temeljna prava obćinah, a napose uvěti za primanje u obćinu, u zakonu o obćinah.
§ 34. Ustrojenje sreznih (kotarskih) i okružnih obćinah za upravljanje zajedničkih nutarnjih poslovah opredělit će posebni zakon
§ 35. Za zemaljske poslove izjavljuju se:
I. Sve naredbe glede:
1. Zemljodělstva;
2. obćinskih gradnjah, koje se grade o trošku zemlje;
3. dobrotvornih zavodah;
4. proračuna i polaganja računah zemaljskih;
a) iz dohodakah zemlje pd upravljanja njezinog imanja, zatim od danka za zemaljske potrěbe i od upotrěbljenja zemaljske věresie;
b) iz troškovah rednih i izvanrednih.
II. Potanje naredbe u granicah dèržavnih zakonah glede:
1. poslovah obćinskih; 2. poslovah cèrkvenih i školskih; 3. davanja prepregah, uzdèržavanja i konačenja vojske.
III. Naredbe o onih predmetih, koji će dèržavni zakoni u područje zemaljske vlasti odputiti..
§ 36. Za dèržavne poslove izjavljuju se:
a) svi poslovi tičući se vladajuće carske kuće i pravah krune; b) zastupanje dèržave i njezinih interesah kod drugih narodah, osobito sklapanje ugovorah s tudjmi dèržavami; c) odnošenje dèržave k cèrkvi; d) višje nauke; e) vojničtvo na kopnu i na moru; f) dèržavno gospodarstvo, zajedno s krunskimi dobri i dèržavnimi imanji, a poovih se razuměvaju dosadašnja dèržavna, komorska i fiškalna dobra, dèržavne rude, dèržavni monopoli, dèržavna věresia i svaki porez i daća za dèržavne potrěbe; g) svi poslovi tičući se obèrtnosti i tèrgovine zajedno s brodarstvom, mitnicami, bankami, kovanjem novacah, rudarstvom i uredjenjem měrah i měrilah; h) obćenje u dèržavi po putevih na kopnu i na vodi, željeznice, pošte i telegrafi, u obće sve dèržavne gradnje; i) sve naredbe i uredbe za uzdèržanje nutarnje sigurnosti u dèržavi, najposlě k) svi poslovi, koje nisu dèržavni ustav ili dèržavni zakoni za zemaljski posao proglasili.
§ 37. Zakonotvornu vlast izvèršuje glede poslovah dèržavnih car sa dèržavnim saborom, glede poslovah zemaljskih car sa zemaljskim saborima.
§ 38. Obćeniti austrianski dèržavni sabor imat će dve sabornice, gornju i dolnju, a car će ga svake godine u prolětje sazvati.
§ 39. Dèržavni sabor sastajat će se u Beču, nu car će ga moći i drugdě sazvati.
§ 40. Gornju sabornicu (Oberhaus) čine poklisari, koje će za svaki zemaljski sabor za svoju zemlju izabrati.
§ 41. U gornjoj sabornici ima polak toliko poslanikah, koliko ih po ustavu ima biti u dolnjoj sabornici. Razděljenje ovog broja predělit će izborni zakon tako, da će svaka krunska zemlja dva člana svoga sabora kao poslanike poslati, a ostali broj razgodit će se po razměrju žiteljstva medju sve krunske zemlje.
§ 42. Oba ova iz svake krunske zemlje za dèržavni sabor izabrana člana zemaljskoga sabora trěba da podpuno uživaju gradjanska i politička prava, da su barem od 5 godinah austrianski dèržavljani, i da su navèršili barem 40. godinu. Ostale članove gornje sabornice moći će zemaljski sabor izabrati samo izmedju onih dèržavljanah, koji imaju pomenuta obća osobna svojstva i platjaju dèržavi barem pet stotinah forintih u srebru izpravnoga (direktnoga) danka. U krunskih zemljah, gdě neima izmedju 6000 pojednoga dèržavljanina platjajućeg 500 for. sr. izpravnoga danka, dopunit će se ovaj broj (1 na 6000 duša) dèržavljani, koji u platjanju danka odmah za ovimi slěde, dok se ovo razměrje nedopuni.
§ 43. Dolnja sabornica stvorit će se izpravnim izborom naroda. Pravo izbiranja ima svaki punolětni austrianski dèržavljanin, koji podpunoma uživa gradjanska i politička prava, pa ili platja opreděljenu izbornim zakonom godišnju kolikoću izpravnoga danka ili neplatjajuć izpravnog danka ima po svojih osobnih svojstvih activno pravo izabiranja u kojoj obćini austrianske krunske zemlje.
§ 44. Za dolnju sabornicu izabira se u svakom okružju po jedan poslanik u městu izbornim zakonom opreděljenom; isti ovaj zakon opreděljuje i broj poslanikah prema žiteljstvu. Ovaj broj ima se tako opreděliti, da svakoj 100.000 dušah barem jedan poslanik pripadne. Izborni zakon opredělit će prema městnim okolnostim pomenutu u priašnjem §-u kolikoću godišnjeg izpravnog danka za svaku krunsku zemlju, i u tom dèržat će se načela, da kolikoća ta za sela i varoši izpod 10.000 dušah nebude od 5 for. sr., za varoši više nego 10.000 dušah manja od 10. for. sr., a nikako da nebude veća od 20 for. sr.
§ 45. Tko želi da bude izabran za dolnju sabornicu, trěba da ima i sám pravo izabiranja, da uživa podpunoma gradjanska i politička prava, da je barem od 5 godinah austrianski dèržavljanin i da je barem 30 godinah navèršio.
§ 46. Kod izbora za gornju i dolnju sabornicu glasuje se uvěk ustmeno i javno.
§ 47. Ako se izabere javni činovnik izabere, nesmie mu se uzkratiti urlaub (odpust).
§ 48. Ako član sabora primi službu s platjom, trěba da se podvèrgne novomu izboru.
§ 49. Članovi gornje sabornice izbiraju se na 10, a članovi dolnje sabornice na 5 godinah zastopice. Poslě ovoga roka mogu se opet izabrati.
§ 50. Članovi gornje kuće nedobivaju nagrade; članovi dolnje sabornice dobit će za svaku zasědanje paušale u ime nagrade.
§ 51. Nitko nemože biti ujedno član gornje i dolnje sabornice.
§ 52. Svaki član dèržavnog sabora stupivši unj, zakune se caru i dèržavnom ustavu.
§ 53. Poslanici da neprimaju naputka i da glasuju samo osobno.
§ 54. Svakoj sabornici pripada pravo pregledati věrodajna pisma svojih članovah i odlučiti njihovu valjanost.
§ 55. Svaka sabornica izabira apsolutnom većinom glasovah svoga predsědnika i podpredsědnike za vrěme zasědanja (Session).
§ 56. Nijedna sabornica da neodlučuje, ako neima u sabornici većine zakonom opreděljenog broja članovah.
§ 57. U nijednoj sabornici neima tajnog glasovanja osim kod izborah.
§ 58. Odluka se može izreći samo apsolutnom većinom. Ako se glasovi razděle na dve jednake polutine, to se ima predlog, o kojem se glasovalo, smatrati kao zabačen.
§ 59. Dèržavni sabor dèrži javno sědnice; nu svaka je sabornica vlastna dèržati na predlog predsědnika ili 10 članovah na samo sědnice.
§ 60. Samo članovi dèržavnog sabora mogu sabornici, u koju spadaju, podněti molbenice.
§ 61. Odbori da se nepuštaju pred lice sabora.
§ 62. Nijedan član dèržavnog sabora da se izvan sabora nevuče na račun ili na sud radi rěčih izustjenih na saboru.
§ 63. Dok je dèržavni sabor sakupljen, da se član njegov samo s dopuštenjem sabornice, u koju spada, uhvati ili sudbeno těra, izim ako se zateče i uhvati u činu.
§ 64. Svaka sabornica sama da si ustavnovi svoj poslovnik (Geschäftsordnung) u granicah izraženih u ovom ustavu načelah. Poslovno odnošenje izmedju obe sabornice uredit će iste sabornice medjusobnom pogodbom.
§ 65. Caru i svakoj sabornici pripada pravo predlagati zakone.
§ 66. Za svaki zakon trěba privoljenje carevo i obiuh sabornicah. Predlozi za stvorenje zakonah, koje je koja sabornica ili car odbacio, nemogu se u istom zasědanju ponoviti.
§ 67. Saboru dèržavnomu pripada zakonotvorno dioničtvo u onih poslovih, koje je ovaj dèržavni ustav naznačio kao dèržavne poslove.
§ 68. Sviuh krunskih zemaljah poslanici jesu dionici zakonotvorstva u dèržavnih poslovih. Ovo zajedničko věćanje valjda i za zakonotvrostvo o gradjanskom i karnom pravu, o ustrojenju sudištah i o sudbenom postupanju. Nu na koliko za ove stranke zakonotvorstva u Ugarskoj, Erdelju, Hèrvatskoj i Slavonii zajedno s hèrvatskim primorjem i Rěkom obstoje osobita pravila i uredbe, sasvim različne od ostalih krunskih zemaljah, to će zadèržati njihov zemaljski sabor vlast i u ovoj struci zakonotvorstva. Nu sabori ovih krunskih zemaljah trěba da dosadašnje zakone pomenute struke pregledaju, da se što bèrže uvede ožudjena skladnost zakonotvorstva u svih stranah dèržave. (Dok to neuzbude, imadu se poslanici one krunske zemlje, u kojoj obstoji u pomenutih strukah različito zakonotvorstvo od ostalih krunskih zemaljah, na dèržavnom saboru od udioničtva u věćanjih o tome uzdèržavati.)
§ 69. Car odgadja i svèršuje dèržavni sabor, a voljan je, kad mu se god svidi, odrediti razpuštenje čitavoga dèržavnog sabora ili koje sabornice. Ako se dèržavni sabor odgodi ili ako se jedna sabornica razpusti, to trěba da se odmah prestanu dèržati sědnice u obih sabornicah. Ako se sabor razmetne, trěba da se do tri měseca opet sazove.
§ 70. Zemaljski sabori zastupaju navedene u § 1. krunske zemlje u poslovih, koje dèržavni ustav ili dèržavni zakoni za zemaljske poslove proglase.
§ 71. Ustav kraljevine ugarske uzdèržat će se na toliko, da naredbe, koje se s ovim dèržavnim ustavom nesudaraju, gube valjanost i da će se shodnimi uredbami osigurati ravnopravnost sviuh narodnostih i zemaljskih jezikah u svakom odnošenju javnoga i gradjanskoga života. Osobiti statut uredit će ova odnošenja.
§ 72. Vojvodini sèrbskoj osiguravaju se uredbe, oslanjajuće se na starie povlastice i novia carska izjavljenja za sigurnost njezine cèrkve i narodnosti. Sdruženje vojvodovine s drugom krunskom zemljom opredělit će se posebnom naredbom, u sporazumljenju s njezinimi poslanici.
§ 73. Kraljevinam Hèrvatskoj i Slavonii zajedno s pripadajućim k njim primorjem, s gradom Rěkom i njezinim kotarom uzdèržat će se, u granicah saveza ovih zemaljah s dèržavom opreděljenog ovim ustavom njihove osobite uredbe (institucie) u podpunoj nezavisnosti njihovoj od kraljevine ugarske. Poslanici dalmatinski dogovarat će se sa zemaljskim saborom ovih kraljevinah, posrědovanjem izvèršujuće dèržavne vlasti o uvětih sdruženja s rečenimi kraljevinami i podnět će resultat caru za potvèrdjenje.
§ 74. Nutarnje ustrojenje i ustav Erdelja ustanoviti će se novim zemaljskim statutom po načelu podpune nezavisnosti od Ugarske i ravnopravnosti sviuh u onoj zemlji stanujućih narodah u suglasju s ovim dèržavnim ustavom. Prava naroda saksonskoga uzdèržat će se na koliko to ovaj dèržavni ustav dopušta.
§ 75. Vojnička krajina obstojeća za obranu cělokupnosti dèržave uzdèržat će se sa svojim vojničkim ustrojenjem i bit će podložena izvèršujućoj dèržavnoj vlasti kao cělokupni dio dèržavne vojske. Posebnim statutom osigurat će se stanovnikom vojničke krajine u obziru imetka iste one polaštice, koje su poděljene stanovnikom ostalih krunskih zemaljah.
§ 76. Osobitim statutom ustanovit će se ustav za kraljevinu lombardo-mletačku kao i njezino odnošenje k dèržavi.
§ 77. Sve ostale krunske zemlje dobit će svoj zemaljski ustav. Stališki ustavi nevaljaju više.
§ 78. Zemaljski sabor ima se sastaviti s obzirom na sve zemaljske interesse. Poslanici za ovaj sabor izabirat će se izpravnim izborom.
§ 79. Prava spadajuća u područje zemaljskog zastupanja izvèršivat će ili sam zemaljski sabor, ili izabrani od njega odbor.
§ 80. Svakomu zemaljskom saboru osigurava se pravo dioničtva u zakonotvorstvu i poslovih zemaljskih, kano i pravo predlaganja zakonah i pazenja na izvèršivanje zemaljskih zakonah. Na svaki zemaljski zakon trěba da privole car i zemaljski sabor.
§ 81. Proměne u zemaljskom ustavu trěba da se u pèrvom bližnjem zemaljskom saboru navadnim zakonotvornim putem predlože. U budućih zemaljskih saborih trèbat će za odluku o takvih proměnah nazočnost od tri četvèrti sviuh poslanikah a privoljenje barem od dvě tretjine nazočnih.
§ 82. Obširne naredbe o ustrojenju i području zemaljskih saborah i zemaljskih odborah ustanovit će zemaljski ustavi i izborni zakoni.
§ 83. Svi ustavi pojedinih krunskih zemaljah, koje čine dèržavu, trěba da tečajem g. 1849 u život stupe i da se podnesu pèrvomu obćenitomu austrianskomu dèržavnomu saboru, koji će se odmah poslě njihova uvedenja sazvat.
§ 84. Izvèršujuća vlast u svoj dèržavi i u svih krunskih zemaljah jest samo jedna i nerazděliva. Ona pripada izključivo samo caru, koji ju izvèršuje po svojih odgovornih ministrih i podredjenih im činovnicih i službenicih.
§ 85. Ako se kojemu sboru ili komugod jedan dio izvèršujuće vlasti pověri, to se može učiniti samo opozivno, te je kruna uvěk vlastna druge naredbe učiniti za izvèršenje pověrenog děla izvèršujuće vlasti.
§ 86. Izvèršivanje i rukovodjenje zemaljskih zakonah, kano i izvedenje odlukah učinjenih u ustavnom području od zemaljskih odborah pripada izvèršujućoj vlasti.
§ 87. Ako dèržavni ili zemaljski sabor nije sakupljen, a trěba prešnih naredbah, za koje se zakoni nisu pobrinuli, te se bez pogibelji za dèržavu ili koju krunsku zemlju nemogu odgoditi, to je car vlastan potrěbite naredbe s privrěmenom valjanostju zakonskom, uz odgovornost ministerija, nu i uz dužnost priobćenja dèržavnom ili dotičnom zemaljskom saboru razlogah i uspěha.
§ 88. Ministri trěba da ravnaju upravljanjem dèržave i pojedinih krunskih zemaljah, da izdaju potrěbite naredbe i da paze na izvèršivanje dèržavnih i zemaljskih zakonah.
§ 89. Ministrom pripada, uz svoju odgovornost, ustaviti i zabraniti obćinam ili zemaljskom saboru u poslovih njim ili njihovim organom za odlučenje opreděljenih izvedenje administrativnih naredbah, protivnih zakonom ili obćemu dobru.
§ 90. Ministri su vlastni doći u sabor i ma kada govoriti; kod osobitih věćanjah mogu se dati zastupati i po izaslanih pověrenicih. A glasuju u saboru tek onda, ako su članovi sabora.
§ 91. O odgovornosti ministrah, o sudbenom postupanju proti njim, zatim o kaznjenju njih, ako budu osudjeni, posebni će zakon naredbe doněti.
§ 92. Za pojedine krunske zemlje imenuje car naměstnike, koji kao organi izvèršujuće vlasti trěba da paze na izvèršivanje dèržavnih i zemaljskih zakonah i da upravljaju nutarnjimi poslovi u području svoje službe.
§ 93. Naměstnici su vlastni u zemaljske sabore ma kada glavom ili po izaslanih pověrenicih doći i ma kada govoriti. A glasuju tek onda, ako su članovi sabora.
§ 94. Naměstnici su odgovorni za to, da se zakoni dotične zemlje točno obdèržavaju i izvèršuju.
§ 95. Izvèršujuća dèržavna vlast može naměstnikom i svim poglavarom koje pojedine krunske zemlje pověriti opravljanje i dèržavnih poslovah ili je pako po drugih organih u svih stranah dèržave opravljati dati.
§ 96. Car kano izvèršujuća dèržavna vlast ima uz sebe dèržavno věće, kojega je opredělenje njega savětovati u svakom slučaju, kad bi to on zahtěvao.
§ 97. Članove dèržavnoga věća imenovat će car. Kod ovoga imenovanja, ima se medjutim obzir uzeti na različne česti dèržave.
§ 98. Posebni zakon uredit će dèržavno věće i opredělit mu područje.
§ 99. Sudačku vlast izvèršivati će sudovi samostalno.
§ 100. Sva sudbena vlast izlazi od dèržave. U buduće neće biti patrimonialnih sudovah.
§ 101. Nijedan od dèržave upravo imenovani sudac, da se bez sudačke obsudee iz služb privrěmene neukloni niti sasvim neodpusti. Da se ni iz jednog města u drugo nepreměsti, niti u mir nepostavi, ako to sam nemoli. Ovo poslědnje može medjutim biti u onom slučaju, kad tko uslěd prepisah i zakonah nesposoban postane za službu, pa i onda, kad proměna i novo uredjenje sudovah zahtěva kakvu proměnu osoblja sudačkog.
§ 102. Pravosudje da se oddruži od upravljanja, i svako od ovih da bude nezavisno. Razpre, koje se porode o tom, spada li što na pravosudje ili na upravljanje, razpravit će zakonom opreděljeno poglavarstvo.
§ 103. Sudačko postupanje mora da bude javno i ustmeno. Zakon će opreděliti, kada sudovi radi reda i ćudorednosti neimaju biti javni. Sva velika zločinstva, koja će takon pobližje naznačiti, zatim politične i štamparske krivnje suditi će porota.
§ 104. Ovdě naznačena obća načela, uslěd kojih će se urediti sudovi i izvèršivati u buduće sudačka vlast, razviti će posebni dèržavni i po okolnostih (§ 69.) i zemaljski zakoni. Ovi imaju takodjer načela ova uvesti u zemljah s obzirom na osobite njihove okolnosti.
§ 105. Sudište odredjeno za članove carske obitelji bit će kano i do sada uredjeno.
§ 106. Ima se urediti vèrhovno dèržavno sudište, koje će redovno ili na podnešenu tužbu suditi u slědećih slučajevih:
I. Kano primirno sudište u pitanjih prepornih medju dèržavom u pitanjih prepornih medju dèržavom i pojedinimi zemljami ili medju samimi pokrajinami, na koliko to nespada u područje zakonotvorne dèržavne vlasti.
II. Kano vèrhovno sudište, kad se oskvèrne politička prava.
III. Kano iztraživajući i vèrhovni sud:
a) Kad se obtuže ministri ili zemaljski naměstnici, zatim b) Kod urotah i atentatah protiv vladaocu i kod izdajstva veličanstva i domovine.
§ 107. Dèržavno sudište stanuje u Beču, i posebni će zakon naznačiti, kako se imaju naměstiti ovi sudci s obzirom na zemlje, koliko će im biti broj, i kako će postupati kod suda.
§ 108. Svi porezi i daće za svèrhe dèržavne i zemaljske da se opreděle zakonom.
§ 109. Svi dohodci i troškovi dèržave moraju se svake godine naznačiti u predtečnoj osnovi, koja se ima zakonom ustanoviti. Ako se više potroši nego u osnovi što je naznačeno, valja zato iskati u budućemo dèržavnom saboru potvèrdjenje.
§ 110. Za dèržavni dug jamči dèržava.
§ 111. Vèrhovni računski stol (Rechnungshof) da podnese ukupne svako godipnje račune dèržavnoga gospodarstva zajedno sa pregledom dèržavnoga duga dèržavnom saboru.
§ 112. Posebni zakoni opredělit će uredjenje i prava vèrhovnoga računskoga stola.
§ 113. Oružane sile zvanje je, da dèržavu brani proti izvanjskom nepriatelju, da uzdèrži mir unutra i osigura izvèršivanje zakonah.
§ 114. Unutar granicah dèržave da děluje oružana sila u slučajevih i formi zakonom naznačenih samo kad se pozove od civilnoga poslavarstva.
§ 115. Oružana sila jest ponajviše poslušna i jedan dio njezin da nevěća skupno.
§ 116. Zakon da opreděli kakvoću i kolikoću kopnoga i pomorskoga vojničtva.
§ 117. Vojska da se sudi od vojničkih sudištah po vojničkih zakonih. Disciplinarski prepisi da ostanu u valjanosti za vojsku na kopnu i moru.
§ 118. Vojska da se zakune na dèržavni ustav kad i na barjak.
§ 119. Narodna obrana da se uredi posebnim zakonom.
§ 120. Dok se ustavnim putem nestvore organički zakoni u ovom ustavu naznačeni, upravljat će se naredbami.
§ 121. Dok novi zakoni i uredbe nestupe u život, imaju sadašnji svoju valjanost. Obstojeći porezi i daće kupit će se nadalje, dok novi zakoni drugčie neodrede i u život nestupe.
§ 122. Poglavarstva da zadrže svoju vlast, dok se neizvedu tičući se njih novi zakoni i uredbe.
§ 123. Proměne ovoga ustava mogu se predložiti u pèrvom dèržavnom saboru navadnim zakonotvornim putem. Da se što proměni u ovom ustavu, potrěbno je da su nazočne u obih kućah barem tri četvèrtine clanovah, a za proměnu valja da glasuju dvě tretjine nazočnih. Dano u Našem kraljevskom gradu Holomucu četvèrtoga ožujka 1849. godine, našega vladanja pèrve.
- Franjo Josip. (L. S.)
- Schwarzenberg. Stadion. Krauss. Bach. Cordon. Bruck. Thinnfeld. Kulmer.