David doznaje za smrt Saulovu
Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar David doznaje za smrt Saulovu |
David doznaje za smrt Saulovu
uredi1 1 Poslije smrti Saulove David se vrati, budući potukao Amaleke. David ostade dva dana u Siklagu1. Treći dan, jedan čovjek stiže iz tabora, od Saula. On imaše razderanu *odjeću i glavu pokrivenu zemljom. No, stižući kod Davida, on pade na zemlju i pokloni se. 3 David mu reče: «Otkud dolaziš ti? «On mu reče: «Ja sam izmakao iz tabora Izraelovog. » 4 David mu reče Kako se ta stvar dogodila? Ispričaj mi!» On reče: «Narod je pao u rasulo, a potom palo je mnogo mrtvih među narodom; i potom, Saul i njegov sin Jonatan su mrtvi. » 5 David reče svom mladom izvjestitelju: «Kako znaš ti da je Saul mrtav, kao i njegov sin Jonatan?» 6 Mladi čovjek mu reče: «Ja sam se slučajno našao na brdu Gilboa2. Bijaše tu Saul, oslonjen o svoje koplje, i bijaše kola i konjanika koji su se skupili uz njega. 7 On se okrenuo i vidio me. On me pozvao, a ja rekoh: Nazočan! 8 On mi je rekao: Tko si ti? A ja sam njemu rekao: Ja sam jedan Amalecit3. 9 On mi je rekao: Ostani pokraj mene, hoćeš li, podari mi smrt, jer sam zapao u neku slabost, iako imam još uvijek svoj dah. 10 Ja sam ostao pokraj njega, i ja mu dakle dadoh smrt, jer sam znao da neće preživjeti svoj pad. Ja sam uzeo njegovu dijademu koju imaše na glavi i narukvicu koju nosiše na ruci. Ja sam ih donio mom gospodaru. “ 11 David uze svoju odjeću i potrga ju. Svi njegovi sudruzi učiniše isto. 12 Oni ožališe, oplakaše i *postiše sve do navečer za Saula, za njegovog sina Jonatana , i za puk GOSPODOV i za kuću Izraelovu1, koji bijahu pali pod mačem. 13 David reče mladom izvjestitelju: «Otkuda si ti?» On reče: «Ja sam sin jednog amalecitskog izbjeglice. » David mu reče: ”I ti nisi imao straha pružiti ruku za ubiti mesiju2 GOSPODOVOG?“ 15 David pozva jednog od momaka i reče: «Priđi i udari ga. » On ga zakla. 16 David mu reče: «Nek' tvoja krv bude na tvoju glavu3, jer ti si sam izjavio go voreći: Ja sam taj koji je dao smrt mesiji GOSPODOVOM. » Tužaljka Davidova o Saulu i Jonatanu 17 Tad David načini ovu tužaljku o Saulu i o njegovom sinu Jonatanu. 18 On reče: ( Za kazivati sinovima Judinim. Luk. To je upisano u knjizi Pravednikovoj1 ).
- 19 čast Izraelova, počiva na tvojim
- obroncima!
- Oni su pali, junaci!
- 20 Ne objavljujte to u Gatu,
- ne oglašavajte to po ulicama
- Aškelona2,
- iz straha da kćeri Filistinske
- ne obraduju se,
- da kćeri *neobrezanih
- ne poskoče od veselja.
- 21 Planine Gilboa,
- ne primajte ni rose ni dažda,
- ne prekrivajte se više
- plodnim poljima!
- Jer, ondje bi oskvrnut štit
- junacima,
- štit Saulov koji ne bijaše
- bio nauljen3
- 22 ničim osim krvlju žrtava, masnim
- od junaka,
- luk Jonatanov, koji ne uzmaknu
- nikad,
- i mač Saulov, koji se ne vra-
- ćaše suh.
- 23 Saul i Jonatan, ljub-
- ljeni,
- nerazdvojivi u životu i
- u smrti,
- brži nego orlovi,
- srčaniji nego lavovi!
- 24 Kćeri Izraelove, plačite nad Saulom,
- koji vas odijevaše purpurom i
- uresima
- koji draguljima od zlata pretrpavaše
- vaše haljine.
- 25 Oni su pali u punom jeku boja,
- junaci!
- Jonatane, koji ležiš na tvojim
- obroncima!
- Koliku patnju osjećam zbog tebe, Jo-
- natane,
- brate moj!
- A toliko te voljeh!
- Tvoje prijateljstvo bijaše za mene
- jedno čudo
- ljepše od ljubavi
- žena.
- 27 Oni su pali, junaci!
- Propalo je oružje ratno!