Da možem ja tebi izreći, sunačce

Da možem ja tebi izreći, sunačce autor: Šiško Menčetić

31. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Da možem ja tebi izreći, sunačce,
   što pati u sebi me željno srdačce
   ne tebe, ma kamen činil bih još smutit,
   činil bih još plamen ljuveni očutit.
Danu mi, ružice, toliku boljezan,
   tolike tužice zadaje ljubezan,
   ar skončah svu misal ter želju smrt združit,
   u ti sam ja čisal da ne vim ni tužit!
Ne znam red ni čelo odkuda da začnu
   živin'je dreselo i muku jur plačnu;
   nu tako t' živiti, pogleda' moj obraz,
   u kom ćeš viditi kakav je tvoj poraz,
u kom ćeš viditi koje su boljezni
   svaki čas sliditi stril tvoje ljubezni,
   ter mene čimgodi nadil' tva lipota,
   ali me slobodi gorkoga života.