Boreaš nemilni uzimlje prošćenje;
godine ter snigi, vitri jadoviti
hudobnosti svojoj čine završenje,
moraju prik volje svitu ugoditi.
Cefiruš nasladni gospodar postaje,
z ljubeznostjom svojom, oh, kuliku radost
nevoljnom stvorenju najednuč pridaje,
vsu turobnost prvu preminjuje v dragost.
Jur slavičak dragi milo se glasuje,
nymphe i pastiri diple razigruju,
jelen po dubravi veselo pasuje,
polja, loze, zdenci znovinom zgizduju.
Al vrh vsega Flora, nad cvitjem božica,
kak je vrtle svoje dično nakinčila:
okol naokolo rumeni rožica,
tulipe, narcise posred razredila!
Hyacinth i naglic, v strankah postavljeni,
lilije, jalsamin za vadlju cvatuju;
dragoljub, zvončaci, gusto zasadjeni,
violice vsake venac izvršuju.
Va ta gartlic Flora ljubleno poziva
vsako drago srce načas prošetati,
Ditelina pako verno obećiva
troježljivu ljubav dostojno skazati.
