Pada mukom gorka jada,
Iz pěsnika bolne grudi.
Kap za kapom kèrvi pada,
A to "pěsme" zovu ljudi.
I moj život bolujući,
Teče zvukom od pěsama.
Hladnom světu javljajući,
Što mu pokoj duše lama.
Volim odmah dušu u vrělu
Kèrvavome smèrtju opit,
Nego u žarkih bolih ždrělu
Věk se topit - pa ne utopit.
