Phili draga, ti me pitaš
s koga zroka tak zdihavam,
kaj u sebi razmišljavam.
Oh, prevnogo zapovidaš!
Ar bojeći ne znam zreći
kaj me boli, zač se tužim;
neg ti, srce, povij prece
je l' me ljubi kojoj služim.
Phili draga, želiš znati
zač tak guste suze ronim,
žalost moju ne zgovorim.
Ne smim, ne znam povidati!
A z mučanjem ter ufanjem
milost vimdar ne dobujem,
neg, služeći i trpeći,
ovak tužno izkončujem.
Da ti povim, potribuješ,
zač zdvojeno tak odlučih,
srce na smert jur odsudih.
Phili, zač se ne smiluješ?
Tvrdnost tvoja, žalost moja
zdvojit čini vdil trpeći,
a smilenje bu življenje,
uzrok smrti ne znam zreći.
