Ljubav i nasladnost preminjuje u nestalnost
Clitus: Znam, Aurora, jadno te vrazujem,
tvoj vridnosti krivo zahvalujem;
al ni moći misal preminiti,
novu ljubav v srcu pozabiti.
Znam, Aurora, moje preminjenje
je himbeno, neverno činjenje!
Ali ne znam plamen ugasiti,
neg mi prvo srcu preminiti.
Aurora: Tak li, Clitus, moram slušat
prevarljivo baratanje?
Ah, ne morem dalje mučat
srca moga izkončanje.
Tu li vraćaš ti zahvalnost
službe moje poniznosti?
Obećana ta l' je vernost
čistoj mojoj ljubeznosti?
Clitus dragi, deh, obrni
novu ljubav, dragost tvoju
ter z milošćom spet poverni
prvu vernost, radost moju.
Clitus: Znam, Aurora, moje preminjenje
je himbeno, neverno činjenje;
al mi srce zavsima pogiba,
nove ljube dragost neg zaziva.
Aurora: Ah, nevernik, tak li jališ
dužno tvoje smilovanje?
Tak li sada jadno šališ
tužno moje zazivanje?
Pazi dobro da nevernost
ku skazuješ moj dragosti
ne bu vreda pogibelnost
prevarlivoj nasladnosti.
Ar Aurora ukanjena
zna krivicu požaliti,
v jadni oblak preminjena
strašnim triskom dovršiti.
Clitus: Zaman, zaman trošiš riči tvoje,
jur aldovah drugoj misli moje,
nje vridnosti ni moć pozabiti,
rad Aurore sunce omraziti.
Aurora: Vidim ada izdvojeno
basillička pripitomit,
meni tužnoj odsujeno
crocodyla ne umolit.
Al čemerno sad zaklinjam
vse četiri elemente,
na skončanje vas zazivljam:
nevernika izkoren'te!
Ar ni vridan zemlju tlačit
veri svojoj ki zmajnkuje,
neg paklenski plamen gasit
ki Auroru prevaruje.
