Ljubav jednuč ukanjena nebu drugom već sujena
Anthea: Zaman je moliti
srdite dragosti,
od jadne liposti
milošću dobiti.
Ak jedan je vkanil,
ojme, ljubav moju
ter prisegu svoju
sramotno ostavil,
jur srce ne haja
nit službu nit prošnje,
neg kletve ter grožnje
u sebi ponavlja.
Osiris: Jantea neumolna,
deh, milost, ljubeznost!
Anthea: Ni jedna već dragost
nebu mi povoljna.
Osiris: Ak v dužnoj stalnosti
nevernik znal skrivit,
u čistoj vernosti
ja neću preminit.
Anthea: Ne želim spoznati
po drugoč jur kvare,
nadalje skušati
himbene prevare.
Osiris: Jantea ljubljena,
rad tvoje vridnosti
naj bu mi sujena
neg rišca milosti.
Anthea: Bar riči ne troši
rad moje okornosti,
nadalje ne prosi
od stine dragosti.
