Anthea i Osiris

Anthea i Osiris
autor: Fran Krsto Frankapan




Ljubav jednuč ukanjena nebu drugom već sujena

Anthea: Zaman je moliti
          srdite dragosti,
          od jadne liposti
          milošću dobiti.
       Ak jedan je vkanil,
          ojme, ljubav moju
          ter prisegu svoju
          sramotno ostavil,
       jur srce ne haja
          nit službu nit prošnje,
          neg kletve ter grožnje
          u sebi ponavlja.
Osiris: Jantea neumolna,
          deh, milost, ljubeznost!
Anthea: Ni jedna već dragost
          nebu mi povoljna.
Osiris: Ak v dužnoj stalnosti
          nevernik znal skrivit,
          u čistoj vernosti
          ja neću preminit.
Anthea: Ne želim spoznati
          po drugoč jur kvare,
          nadalje skušati
          himbene prevare.
Osiris: Jantea ljubljena,
          rad tvoje vridnosti
          naj bu mi sujena
          neg rišca milosti.
Anthea: Bar riči ne troši
          rad moje okornosti,
          nadalje ne prosi
          od stine dragosti.