Anka Satira

Anka Satira autor: Marko Marulić

Anka Satira

Baba Rada reče Anci:
Što se, gospo, ne udaš
da skačemo jur u tanci
veseleći tebe i nas?
Nevistica jure budi
da ti venac navijemo:
tako ti se dobro zbudi
ko ti svak dan zovemo.
Mnozi ti su radi tebe,
ki po pjaci šetaju;
dali bi ti same sebe
i što na stan imaju.
Ober sebi tih jednoga,
od svih bo si prošena,
radih ljubit ličca tvoja
bila tere rumena. -
Nasmihnuv se, Anka reče:
Babko Rade ma mila,
viju da te pečal peče
od togaj takaj dila.
Jerebo mi ljubav nosiš
veće ner sama sebi,
pristati ću nač me moliš
i ugodit ću tebi.
Listo da mi najdeš ki je
čitovat i mlad i lip;
ki natrunjen zlobom nije,
ki razabrat stvar ni slip. -
Rada reče: Hoću t' reći
da jih možeš uznati,
kih iskusih s njimi steći
u ložah na markati.
Nici ti su s ruse kose,
mladi ter uzoriti;
ini su ti s noge bose,
da vole govoriti.
A druzi su veće uzresli,
vijaju se gizdajuć;
da vas dan bi rukom tresli
sideć tere žarajuć.
Još su nici lipe glave,
lipa rila i nosa,
da proside jure brade
i ohola ponosa.
Jesu t' veće tih gizdavi
ki ulice prohode,
da pametju nisu zdravi,
u ludosti zahode.
Niki uči mudru knjigu
i tim ti se uznosi;
da dobiti nima brigu,
malo domom donosi.
Još nikoga zazrih steći
meu mnozimi drugami,
pričajuć se tere preći
jazikom ter rukami.
Niki od tih dobre volje,
solicit i živ u svem,
jak i bogat zadovolje,
da istine ni u njem.
Vidih druzih pahajući
rukavmi širocimi,
uz funestre gledajući
z beritami krivimi.
Vidih inih ki kraguja
gladeć na ruci nose;
od tih ludost nije luja,
veće trateć ner snose.
Druzi od njih pojeć hode,
u leutu zvoneći;
kripost pravu mimohode,
li u tom bludu steći.
Još su nici jur prizrili
ki se ženit čekaju,
navraskani, osidili,
a zubi jim klapaju.
Dobre volje, da zle moći
pohlepni hode svuda;
zli joj danci, gore noći
kano se za njih uda. -
Anka reče: Hajme, viju
da, babko, povidaš ti,
muža koga ja želiju
nijednoga totu ni.
U toj arpi ni bob u kom
čarni žižak ni zašal;
ni oriha na stablu tom
ki se šupalj ni našal.
Bolje mi je jure stati
u kalujere misto
tere Bogu hvalu dati
vazda živeći čisto;
ner se uvalit u nesrići
opartiv se brimenom;
toga se ni moć uvrići
razmi smarti vrimenom. -
Reče Rada: Budi takoj,
o pridraga Anko ma;
a ti tuj stvar izvaršit poj
kako odluči misal tva. -
A vi sada, tašća mladost,
saznajte dila vaju;
ne mogoste imit milost
polag žen ke vas znaju.