Ako si mislila

Ako si mislila autor: Hanibal Lucić

Ako si mislila tako mi ne dati
   Tvoja lišca bila, gospoje, gledati,
Zač meni onada, vilo, jih pokaza
   Kadno mi cvil zada ljuvena poraza?
Ako si takoje mislila da dovik
   Beside ja tvoje ne budem dionik,
Zašto me tuj posu biserom odzgora
   Kî ti se tad prosu iz medna govora,
Kadno me uprosi taj govor ugodni
   I reče: tuj što si, goste nezahodni?
Onada ja rekoh: gospoje, išću stvar
   Ku ako dotekoh po kî put ikadar,
Biti ću vesel već, veće ću biti blag,
   Veće ću dobro steć neg caru tko je drag.
A uz toj tvoja rič reče: ako možem
   U tom što išćeš nič, daj da ti pomožem.
Blago tomu, ako jest koji, kî dvori
   Vilu kâ jednako misli i govori.
A meni vaj, vilo, kî dvorim u tvoj dvor,
   Zajedno kâ dilo ne skladaš i govor;
Jer eto kad višću učinih ja tebe
   Da dobro kô išću sve imaš u sebe,
Dobro mi toj ne daš: garje mi još tvoriš;
   Neć' da me pogledaš, neć' da mi govoriš.
Stoga mi jest umor, stoga mi jest sila
   Da dušu dam nadvor, gospoje nemila.