Ako mi ne daš lik
| Ako mi ne daš lik autor: Jeronim Vidulić |
- Ako mi ne daš lik
Ako mi ne daš lik, pogiba život moj;
mene ti je kratak vik, v sebi se ne dvoj.
A zato, krunice, jimij na me milost,
a vsemi je savaršena tvoja mladost.
Dušu i sardace bila mi si ranila.
Hvaljena tî budi kâ me si ozdravila;
a sada veselo vsuda ću hoditi,
pokla od smarti život mi će biti.
Sardace moje, tebe sam želila,
potužiti tebi nisam prije smila.
A sada očito veru ja ću dati
i tvom gospom ja se budu zvati.
Trudan jelin . . . nosi u parsi strilu
sam sebi zadiru[1] . . . . . . . .
vesel koji te vidi, blažen koji te ima,
gizdava vsuda greš, kako sokol gledaš.
Mene ti je žal, da nî ča mnogo ljudi:
jošće biti more ča ljudi govore.
Blaženi čas ter hip v kî te majka rodi[2],
mojoj bolizni lik v tebi se nahodi:
Franca[3] ni Italija nima tvoje prilike,
Tuskana[4] ni Inglitera[5] gospoje tolike;
mudrosti velike veće negor Palimon[6],
liposti anđelska, nima tolike on.