Ako ćeš, cvite moj, za mene što stvorit

Ako ćeš, cvite moj, za mene što stvorit autor: Šiško Menčetić

125. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Ako ćeš, cvite moj, za mene što stvorit,
   toliko jur nemoj, oh, slatko govorit,
   toliko jur milo, oh, nemoj pozirat,
   jer čini toj, vilo, mene suz otirat;
jer čini mene toj da živu željami
   i da se život moj u željah zamami.
   Tolike sladosti, prisvitlo sunačce,
   u tvojo' mladosti vidi me srdačce,
ter željnom gorkostju jad mi toj zadaje,
   jakino kad s kostju duša se rastaje.
   Zatoj se još molju, razumij, ružice,
   ljuvenu nevolju i željne tužice;
ter ako jur ne mož ner slatko govorit
   i tako milo još pozor tvoj otvorit,
   a ti me svršeno skončati stavi red:
   neka ja ljuveno ne kopnim kako led,
neka ja čemeran ne živem u gnivu,
   moj venče biseran, čin' da već ne živu;
   jer možeš, ako hoć da t' bude taj slava, -
   toliku ima moć tva ljepos gizdava.
To li još od mene satvorit neć ni toj. -
   da mi svis ne vene, učini da sam tvoj;
   učini u tvoj kril da se ja pobluđu,
   zač hoće ljuven stril da gorku smrt žuđu.
A zato iz tuga izvadi život moj,
   neka se ja sluga mogu zvat uvik tvoj,
   neka se još upi ovaj rič dovika:
   "Ono ka zastupi od smrti človika,
ono ka ukloni život svoj zazora,
   ter slugu zaslani željnoga umora;
   zatoj ga nadili milosti ljuvene,
   da smrtno ne cvili i željom ne vene."