Živa smrt

← Naslovnica

Živa smrt autor: Antun Gustav Matoš

Imao sam srce, djetinjasto srce,

Srce koje boli, boli tako jako!

Imao sam srce, bolno, bolno srce,

A kada mi ode, nisam više plako.

Bijah skoro sretan. Ali jedne noći

Moje bolno srce — jedno ptiče malo,

Našlo me u mraku, više glave stalo

I sitnu mi pjesmu sitno cvrkutalo:

— Godinu već dana, svake Božje noći

Služim ko trubadur jednoj dami nagoj,

Usnulu joj dušu čudnim krajem vodim

U ljubavnoj priči i mjesečini blagoj.

Ali sinoć — jao! — gatalica presta

Pa ko repatica pade mi na grudi:

Ja sam, braćo, sinoć vragu dušu dao,

O, umre, mi, umre moje srce, ljudi!