|
|
Želim te po vas dan, moj dragi biseru
autor: Džore Držić
|
|
Želim te po vas dan, moj dragi biseru,
jak jelin kad žedan želi prić k jezeru,
tve oči sunčane da budu lik mi dat
i skrovne me rane kriposno izvidat
srid srdca u meni tvoj pogled ke stvori,5
tvoj pogled ljuveni koji me umori.
Bilig je toj rani priblido me lice
i život skončani cić tebe, divice.
Toj sama mož vidit, pod prozor tvoj minuv
gdi budem problidit, s uzdahom ostinuv;10
ma nu se pozriti slobodno ne smimo,
meu nami sakriti ljubav ku tajimo.
Aj, Bože, stvori li na saj svit trud veći
neg tomu ki cvili dragoga želeći?
Ah, oni blaženi i velmi čestiti15
ki često združeni mogu se ljubiti,
ter željom ne traju najlipše mladosti,
ni zaman ufaju uživat radosti.
Tako mi, mâ vilo, ovakoj ne sahnut
i na tve još krilo pokojno t' odahnut,20
tako me još hrlo tvojom kosom rusom
svezala za grlo jak lovac zvir uzom,
koli su pričudne sej muke misliti,
većma su još trudne u srcu trpiti.
Krostoj te po vas dan želim, moj biseru,25
jak jelin kad žedan želi prić k jezeru.
|
|
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, JAZU, Zagreb 1965., str. 17-18
