Što scijeniš, gospoje, reci mi za rados

Što scijeniš, gospoje, reci mi za rados autor: Šiško Menčetić

165. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Što scijeniš, gospoje, reci mi za rados,
   gdi pjesni sad poje veselo sva mlados?
Jeda ih njih vile ne gnive ljubovno,
   jeda ih ne cvile ni more jadovno?
Jak mene ti svak dan rascviljaš ljepotom,
   odkle sam tebi dan za slugu životom,
   ter među svu družbu plačan gre obraz moj, -
   da li je za službu pravednu plata toj?
Da li se dostoji, rači mi reć uprav,
   tolikoj gospoji nemilos za ljubav?
   u kojo' ljubavi iman'je ne želju,
   moj cvite gizdavi, ner da se veselju,
kako se veseli ovdi sad svak okol,
   ter brže što želi jer ima, gre ohol.
   Ar svemu, gospoje, na svitu jes uzrok:
   za darov svak poje, a cvili za prirok,
jak cvili mâ mlados koja bi vesela,
   kad bi me tva rados u milos vazela.
   A zatoj, gospoje, daruj mi obraz svoj,
   ako ćeš da poje veselo sluga tvoj.