Čudnovate zgode šegrta Hlapića/Četvrti dan putovanja/III

II Čudnovate zgode šegrta Hlapića —  - III. Grgina majka
autor: Ivana Brlić-Mažuranić
IV


Kad su svi bili zadovoljni. Samo je stara i bolesna Grgina majka plakala u postelji. Ona dosad nije znala da ima tako zla sina. Grge doduše sad nije bilo kod kuće, jer je on noću odlazio po svom rđavom poslu. No mati se bojala da će ga seljaci istući ako ga gdje nađu. Čula je kako seljaci na dvorištu razgovaraju.

"Da je Grga sada ovdje, alaj bi ga istukli!" rekao je jedan seljak.

"Glavu bismo mu razbili", rekao je drugi.

"U vatru bismo ga bacili", rekao je treći.

"To sve ne bi bilo pametno", pomislio je Hlapić, "jer od batina ne bi Grga postao bolji." Hlapić je ušao u sobu i rekao Grginoj majci potiho da ga seljaci ne čuju:

"Nemojte plakati! Ja poznam Grgu, jer su mi ga jučer težaci pokazali kad je prelazio preko sjenokoše. Ako ga ja sastanem na svom putu, reći ću mu da ne ide u selo. Reći ću mu neka ostavi crnog čovjeka, neka ode u svijet i bude pošten."

"Bog te blagoslovio, dijete moje!" rekla mu je nato stara žena i bilo je siroti odmah lakše pri srcu, jer je vidjela da se bar Hlapić ne ljuti na njenog Grgu.

Onda dade ona Hlapiću jedan rubac. U rupcu bio je uvezan srebrni novac.

"Daj ovo mome Grgi ako ga nađeš", rekla je Hlapiću i opet proplakala.

Hlapić joj to obeća, uzme rubac, oprosti se s njom i izađe na dvorište.

Ljudi više nije bilo na dvorištu. Svaki je odnio svoju stvar veselo kući. I Hlapić sada uzme Gitinu škatulju, pa je odnese Giti. Gita ga je od veselja tako zagrlila da je Bundaš počeo lajati jer je mislio da će zadaviti Hlapića.

Već je bio bijeli dan i nitko nije više mislio na spavanje.