Svitla zora jur izhodi,
žarko sunce dohodi
dati radost, veselje,
vsem stvorenju življenje;
za milošću tak veliku
dajte, oh, Višnjem diku!
Jur ptice povsud pjevaju,
cvitja lipo cvitaju,
još i zdenci tekući,
polja, loze blišćući,
Bogu hvalu nazvestuju,
dično skupa raduju.
Vse ribe v morskih glubinah,
vse zvirje u planinah,
kaj godre hrani vedrina,
vsega svita širina,
Stvoritelja ispoznaju,
slavu mogućnu daju.
Sam človik v grihu prebiva
ter Bogu ne hvaliva,
nit zna grišnik promislit
da mora spet preminit
u zemlju, odkud je rojen,
u blatu, kak i stvoren.
Neg se listor posmihuje,
dok ura prebližuje
skradnje tuge i nevolje,
pijuć, jiduć, dobre volje;
kako milo potom tuži
koji Bogu ne služi.
Digni v nebo tvoje oči,
kdi su ufat pomoči,
onde dobro je trpeće,
na zemlji premineće;
ovde jesu čalarnosti,
v nebu pak nasladnosti.
