'''Charles Pierre Baudelaire''' (Paris, [[9. travnja]] [[1821.]] – [[31. kolovoza]] [[1867.]]) francuski pjesnik.
Baudelaire je doziviodoživio odbacivanje svojeg stvaralasatvastvaralaštva i njegovihsvojih sujeta. Bio je priznat samo od nekolicine svojih istomisljenikaistomišljenika. U ''[[Le Figaro|Figarou]]'' od [[5. srpnja]] [[1857.]], [[Gustave Bourdin]] je ovako reagirao prilikom pojave njegovih ''[[Les Fleurs du mal|Cvjetova zla]]'': « Ima momenata kad sumnjam u mentalno zdravlje gosp. Baudelairea, ima ih kad vise ne sumnjam ; to je, vecinom pri, monotonom ponavljanju i premeditaciji istih stvari, istih misli. Odvratno natiskuje gnusno; odvratnost se asocirala s infektiv... ».
Danas priznat kao vrhunski pisac francuske poezije, Baudelaire je postao klasikom. Barbey d'Aurevilly vidi u njemu «''jednog Dantea jedne posrnule epohe''».
AuKroz traverssvoje de son œuvredjelo, Baudelaire aje tenténastoja deistkati tisseri etpokazati deveze démontrerizmeđu leszla liensi entre le mal et la beautéljepote, la violence etnasilja lai volupténaslade (''Une martyreMučenica''). EnUsporedo parallèlesvojim dezastrašujućim poèmes gravespjesmama (''Semper Ædem'') ouili scandaleuxza pournjegovo doba skandaloznim l'époque (''Delphine eti Hyppolite''), ilon aje expriméizrazio la mélancoliemelankoliju (''Mœsta et errabunda'') eti l'enviezavist d'ailleursuostalom (''L'InvitationPoziv auna voyageputovanje'').
