Miruj, miruj, srdce moje

Miruj, miruj, srdce moje
autor: Petar Preradović




Kto je, srdce, u te dirno
   Da si tako sad nemirno?
   Kao ptica u zatvoru
   Za svietom te želje moru:
   Nij' u svietu nebo tvoje;
      Miruj, miruj, srdce moje!

Ne udaraj toli jako,
   Razbit možeš prsi lahko:
   Preslabe su, izmučene,
   A da puknu, bez koprene
   Bile ti sve rane tvoje;
      Miruj, miruj, srdce moje!

Ah, stisni se u tvom kutu
   I pregori želju ljutu;
   Tople su ty ove grudi,
   Sebični su vani ljudi:
   Svaki grije srdce svoje;
      Miruj, miruj, srdce moje!

Oj mani se svieta, mani,
   U bolesti čto ćeš vani?
   Sviet boluje viek dovieka,
   Ni sam za se nema lieka,
   Kamol' za bol rane tvoje;
      Miruj, miruj, srdce moje!

U svietu bi bogče bilo,
   Plačuć prage oblazilo,
   Svak by mislio da ty treba
   Za utjehu mrva chljeba.
   Kto by pozno suze tvoje?
      Miruj, miruj, srdce moje!

Znam ja, ti bi mah na vrata
   Poletjelo tvoga zlata!
   Nije Milka tvoja više,
   Već za drugog ona diše,
   Drugi ljubi zlato tvoje.
      Miruj, miruj, srdce moje!