Miruj, miruj, serce moje

Miruj, miruj, serce moje
autor: Petar Preradović




Tko je, serce, u te dirnô
   Da si tako sad nemirno?
   Kao ptica u zatvoru
   Za svietom te želje moru:
   Nij' u svietu nebo tvoje;
      Miruj, miruj, serce moje!

Neudaraj toli jako,
   Razbit možeš persi la'ko:
   Preslabe su, izmučene,
   A da puknu, bez koprene
   Bile b' gorke rane tvoje;
      Miruj, miruj, serce moje!

Ah, stisni se u tvôm kutu
   I pregori želju ljutu;
   Tople su ti ove grudi,
   Sebični su vani ljudi:
   Svaki grije serce svoje;
      Miruj, miruj, serce moje!

Oj mani se svieta, ma'ni,
   U bolesti šta ćeš vani?
   Sviet boluje viek do vieka,
   Ni sám za se neima lieka,
   Kamo l' za bol rane tvoje;
      Miruj, miruj, serce moje!

Ti bi u svietu bogče bilo,
   Plačuć prage oblazilo,
   Svak' bi mislio da ti trieba
   Za utiehu merva hlieba.
   Tko b' pozno suze tvoje?
      Miruj, miruj, serce moje!

Znam ja, ti bi mah na vrata
   Poletjelo tvôga zlata!
   Nije Milka tvoja više,
   Već za drugog ona diše,
   Drugi ljubi zlato tvoje.
      Miruj, miruj, serce moje!