Prem gorući plamen v srcu momu ćutim,
neverni Theseus, al te već ne ljubim,
jer hudoban jezik ni ti znal mučati,
skrovne ljubeznosti dostojno tajati.
Bar se jesi mogal srićan nazivati
kad sujeno biše tebi uživati
Lile nikda drage nasladne milosti,
ljube tako verne srčene dragosti.
Odsad zbogom ostaj, plači al zdihavaj,
prvu moju ljubav zadobit ne ufaj:
jer ni vridan srce da ga čisto dvori
koji ne zna mučat, brez reda govori.
